Naše vesti i zanimljivosti

Retko koja sudbina u sebi nosi toliko protivrečnosti koliko njena: dete rođeno između zidina carigradskog zatvora, udovica dvojice pomoraca, zapovednica flote koja je opsedala osmanske tvrđave, a potom, u istom tom oslobođenom svetu za koji se borila, uhapšena kao izdajnik i ubijena na sopstvenom pragu.

Dete tamnice i naslednica mora

Laskarina Pinoci rodila se 11. maja 1771. godine u ćeliji carigradskog zatvora, gde je njena majka Skevo posetila muža Stavriana Pinocija, pomorskog kapetana sa Hidre zatočenog zbog učešća u Orlovljevoj buni protiv Osmanlija. Otac je umro ubrzo nakon rođenja kćeri, a majka se sa detetom vratila na Hidru; četiri godine kasnije, pošto se preudala za kapetana Dimitrija Lazaru-Orlova, porodica se preselila na ostrvo Specu, gde će Laskarina provesti najveći deo života.

Detinjstvo provedeno među pomorcima i brodovima ostavilo je trag: dok su vršnjakinje učile vez, ona je jahala, plivala i pevala kleftske pesme, a očuh joj nije branio da se približi moru koliko god je htela. Sa sedamnaest godina udala se za kapetana Dimitrija Janucasa, s kojim je dobila troje dece; on je poginuo u sukobu sa alžirskim gusarima. Udovištvo nije potrajalo — 1801. udala se za bogatog brodovlasnika i kapetana Dimitrija Bubulisa, čije će prezime ostati upamćeno umesto njenog rođenog. I ovaj brak završio se na isti način: 1811. godine, kod obale Lampeduze, Bubulis je izgubio život u boju sa istim onim gusarima koji su joj uzeli i prvog muža.

Ono što je usledilo nema mnogo paralela u istoriji: udovica dva pomorca postala je, zahvaljujući oštroumnom upravljanju nasleđenim bogatstvom, jedna od najimućnijih žena u istočnom Sredozemlju — i tu je imovinu, umesto da je uveća i sačuva za svoju decu, odlučila da uloži u rat koji tek treba da počne.

Zastava na jarbolu Agamemnona

Trinaestog marta 1821. godine, dvanaest dana pre nego što je ustanak zvanično proglašen, Bubulina je na jarbolu sopstvenog broda Agamemnon podigla zastavu ustanka i pozdravila je topovskom paljbom u luci Speca — ostrvo je tako postalo prvo koje se otvoreno pobunilo protiv osmanske vlasti. Agamemnon, korveta duga 33 metra i naoružana sa osamnaest topova, sagrađena je suprotno osmanskim propisima o veličini brodova koje su hrišćani smeli da poseduju; da bi izbegla zabranu, Bubulina je, prema predanju, podmitila turskog zvaničnika zaduženog za proveru, koji je potpisao izveštaj da se radi o običnom trgovačkom jedrenjaku.

Sa eskadrom od osam brodova sa Speca uputila se ka Nauplionu i uspostavila pomorsku blokadu jedne od najutvrđenijih luka na Peloponezu, a potom je učestvovala i u opsadi Monemvasije i blokadi Pilosa. Njen najstariji sin Janis, komandant Agamemnona, poginuo je već u maju iste godine u bici kod Argosa, gde su ga Osmanlije obezglavile; prema svedočenju holandskog konzula Tetbua de Marinjija, Bubulina je lično, tokom sahrane, pogubila trojicu zarobljenih Turaka. Materinska tuga i ratna nemilosrdnost retko su bile toliko blisko sjedinjene u jednoj ličnosti.

O njenom držanju u tim godinama grčki istoričar i publicista Jovan Filimon, izdavač lista Eon, zapisao je jednu od retkih savremenih ocena koje se mogu pouzdano pripisati njenim savremenicima:

„Obučena kao žena, a naoružana kao muškarac.”

Uz vojnu slavu, njeno članstvo u tajnom društvu Filiki Eterija, koje je pripremalo ustanak, ostaje predanje koje savremeni istoričari ne mogu potvrditi dokumentima — ime joj se, naime, ne pominje ni na jednom od sačuvanih spiskova članova.

Metak bez imena, čin bez presedana

Rat koji je vodila protiv Osmanlija nije bio i poslednji koji je vodila. Kada je 1824. u redovima ustanika izbio građanski sukob, Bubulina je stala uz generala Teodorosa Kolokotronisa protiv nove vlade — odluka koja ju je koštala kuće u Nauplionu, dva hapšenja i, na kraju, proterivanja na rodni Spec. Žena koja je pre samo tri godine blokirala osmansku flotu, u sopstvenoj se, oslobođenoj domovini, našla na strani gubitnika.

Kraj je došao 22. maja 1825. godine, ne na bojnom polju, već pred kućnim pragom. Njen sin Đorđe Janucas pobegao je sa Evgenijom, ćerkom porodice Kucis; kada su naoružani članovi te porodice došli do Bubulinine kuće tražeći devojku, ona ih je sa balkona žestoko izgrdila. Iz gomile je odjeknuo hitac, pogodio je u čelo i ubio je na mestu — ubica nikada nije identifikovan.

Priznanja su stigla tek kada im se više nije mogla radovati:

• Nekoliko dana posle njene smrti, ne znajući za nju, na Spec je stiglo rusko izaslanstvo sa odlukom cara Aleksandra Prvog da joj — prema većini izvora, kao prvoj ženi u istoriji ruske carske mornarice — dodeli počasni čin admirala.
• Grčka mornarica joj je tek 2018. godine, gotovo dva veka nakon smrti, predsedničkim ukazom posthumno dodelila čin kontraadmirala.

Između ta dva priznanja stoji čitav jedan vek ćutanja o ženi koja je svojim brodovima i sopstvenim nasleđem kupila deo grčke slobode — a platila ju je metkom koji nije ispalio nijedan Turčin, već neko od njenih.